Srpski običaji – prepečenica

Slatko, čaša vode, šoljica kafe i mala čašica domaće prepečenice nekada su se služili u znak dobrodošlice, od srca, svakom dragom gostu.

Domaćice sve ređe spremaju slatko, ali šoljica tople kafe i prepečenice i dalje su ostali deo tradicije. U starim srpskim domaćinstvima, domaćice su, odmah nakon buđenja, kuvale kafu i budile domaćina iznoseći pred njega domaće slatko ili med, vodu, kafu i čašicu prepečenice. Čak su i one same, uzimale po malu čašicu rakije, za početak dana.

Verovalo se da rakija, posebno prepečenica, produžuje životni vek, a svakako popravlja raspoloženje. Ona meka, blaga, koristila se za dezinfikovanje rana, skidanje temperature, protiv bolova, za cirkulaciju. Rakija se koristila i u kulinarstvu, posebno prilikom pripreme testa sa masnoćom, na primer, salčići, ili koja se spremaju u dubokoj masnoći kao što su uštipci i krofne.

Konzumacija alkoholnih pića na našim prostorima datira još iz vremena doseljavanja Slovena, znači negde od 7. veka. Što se tiče proizvodnje, prema nekim podacima, u Srbiji se rakija peče od 17. veka, ali je o rakiji bilo reči i u Dušanovom zakoniku, gde se spominju stroge kazne za prekomerno uzivanje u piću. Naziv “rakija” potiče po nekima, iz turskog jezika, na kojem se isto piće naziva raki. Postoje i predpostavke da je arapskog porekla i potiče od reči „al-rak“, što u slobodnom prevodu znači znoj. Ima onih koji tvrde da je naziv nastao od staroindijske reči arak, što znači alkoholni napitak od pirinča. Ja sam nekako za ovu prvu varijantu, da je turskog porekla, a vi odaberite svoju.

U prepečenici su uživali svi, i siromasi i kraljevi, obožavana je od svih i svuda, u selu i u gradu, Jednostavno, uz nju je tekao život, kao kvalitetna prepečenica niz grlo.

Prepečenica je bila neizostavni deo života, uz nju se proslavljalo i žalilo, pila se za nazdravljanje i za pokoj duši. Običaj je da se prilikom nazdravljanja uvek gleda u oči, a da se za dušu prospe malo rakije na zemlju.

Svako domaćinstvo je uglavanom spremalo svoju ili nabavljalo od nekog dobro poznatog domaćina. Jedan deo se trošio odmah, ali se određena količina uvek čuvala za posebne prilike, najčešće u burićima od dudovog ili hrastovog drveta, koji joj daju poseban ukus i boju. Pečenje rakije je za srpska domaćinstva uvek bio poseban ritual, u kome su se okupljali porodica i prijatelji. Žene uglavnom nisu učestvovale u ovom ritualu, ali u konzumaciji jesu.

Ova prepečenica na mojim fotografijama ima godina koliko i ja, sačuvao je moj svekar, a potom i suprug, za neke posebne prilike, i nema joj ravne.

Rakija može da se pravi od bilo kog voća, od kajsije, dunje, jabuke, maline, trešnje, ali je svakako najpoznatija od šljive – šljivovica. Najčešće se pravi od šljive požegače, madžarke i ranke, mada su zastupljene i rakije od drugih sorti šljiva. Postoje dve vrste rakije, blaga (ili meka, kako je ko zove) i ljuta, odnosno prepečenica, kojoj sam i posvetila ovaj post.

Većina stranaca koji dođu u našu zemlju, prvo požele da probaju, a zatim i da ponesu prijateljima na degustaciju po povratku kući srpsku rakiju prepečenicu. Rakija je neizostavni deo naše tradicije, kulture i nacionalnog identiteta.

Živeli!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.